Neke boje često dovodimo u vezu sa godišnjim dobima. A otkuda baš te boje? O tome retko ko od nas razmišlja. Mi hemičari, naravno znamo odgovor i na ta pitanja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na različite periode u godini, potiču od pigmenata. Najuočljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a boje koje na listovima najčešće viđamo su zelena, žuta i crvena.
Zeleni pigment potiče od hlorofila
Hlorofil se nalazi u hloroplastima. Zelene je boje jer apsorbuje crveni i plavi deo spektra sunčeve svetlosti i uz pomoć te energije u procesu fotosinteze stvara kiseonik i ugljene-hidrate od vode i ugljen-dioksida. Hlorofil se pod uticajem sunčeve svetlosti i razlaže, pa biljka tokom proleća i leta mora stalno da nadoknađuje hlorofil da bi mogla da raste i razvija se.
Žuti pigment potiče od beta-karotena
Beta-karoten je žuti pigment. Apsorbuje plavi i zeleni deo spektra sunčeve svetlosti. U listu se beta-karoten nalazi pored hlorofila i s obzirom na to da je stabilniji od hlorofila ostaje u listu i kada u jesen hlorofil nestane.
Crveni pigment potiče od antocijanina
Antocijanini su grupa jedinjenja čije molekule možemo izvesti iz strukture prikazane na slici iznad. Najčešće su plave ili crvene boje. Boja antocijanina zavisi od pH vrednosti, tako da su u kiselijoj sredini antocijanini crveni, a u manje kiseloj sredini boja se menja od ljubičaste do plave. Za stvaranje antocijanina u plodovima nekih biljaka (jabuke na primer) potrebna je visoka koncentracija ugljenih-hidrata i intenzivno prisustvo sunčeve svetlosti. Zbog toga je jabuka često sa jedne strane (one izložene suncu) crvena, dok sa druge nije.